Zašto biblijski dan počinje navečer?

Kratki odgovor

Zato što Bog tako broji dan od stvaranja: „bi večer i bi jutro”, dan jedan (Post 1,5). Tora po istom redu računa i blagdane: Dan pomirenja drži se od večeri do večeri (Lev 23,32). Zato biblijski dan počinje zalaskom sunca, a Šabat traje od petka navečer do subote navečer.

Navikli smo da dan počinje u ponoć ili ujutro, kad ustanemo. Biblijski dan počinje drukčije: kad sunce zađe. Zato Šabat ne počinje u subotu ujutro, nego u petak navečer, i zato svaki biblijski blagdan počinje večer prije datuma koji piše u kalendaru. To nije kasniji običaj ni ljudska dosjetka. Tako dan broji sam Bog, od prve stranice Pisma.

Bi večer i bi jutro

Prvi dan stvaranja završava rečenicom koju pamti svatko tko je čitao Postanak. Bog je svjetlost nazvao dan, a tamu noć, i „bi večer i bi jutro”, dan jedan (Post 1,5). Ne piše najprije jutro pa večer, nego obrnuto. Prije svjetlosti bila je tama nad bezdanom (Post 1,2), a svjetlost dolazi tek na Božju riječ (Post 1,3). Za mene je zato razumljivo što večer stoji prva.

Ista se rečenica ponavlja na kraju svakoga od šest dana stvaranja (Post 1,8.13.19.23.31). Šest puta zaredom Bog broji dan istim redom: najprije večer, onda jutro, i tek tada je dan pun. Kad Pismo nešto ponovi šest puta na istoj stranici, to nije usputno. Tako izgleda dan u Božjem brojanju. Na tom istom tjednu Bog poslije gradi i zapovijed o sedmom danu: šest dana radi, a sedmi je dan Šabat, jer je u šest dana Gospodin stvorio nebo i zemlju, a sedmoga dana počinuo (Izl 20,8-11).

Ovdje ne treba tražiti skriveno značenje ni graditi novo učenje. Izvještaj jednostavno pokazuje kako Bog broji dan, a ostatak Tore, kako ćemo vidjeti, računa upravo tako. O prvim danima stvaranja više pišem u paraši Berešit.

Tako računa Tora

Kad Bog daje blagdane, računa dan istim redom. Dan pomirenja pada desetoga dana sedmoga mjeseca (Lev 23,27), a drži se od večeri devetoga dana, od večeri do večeri (Lev 23,32). Deseti dan, dakle, počinje večer prije, kad sunce zađe, i traje do iduće večeri.

Isto je i s beskvasnim kruhom. Blagdan beskvasnih kruhova pada petnaestoga dana prvoga mjeseca (Lev 23,6), a beskvasni kruh jede se već od četrnaestoga dana navečer do dvadeset i prvoga navečer (Izl 12,18): sedam dana, od večeri do večeri.

Tako računaju i propisi o čistoći. Svećenik koji se dotakne nečega nečistoga ostaje nečist „do večeri”. Opere tijelo vodom, a kad sunce zađe, čist je i smije jesti od svetih darova (Lev 22,6-7). Granica nije ponoć ni jutro, nego zalazak sunca. Tri različita propisa, za post, za blagdan i za čistoću, i u sva tri granica je večer.

Isto znaju i oni koji su se vratili iz sužanjstva. Kad se pred Šabat počelo smrkavati, Nehemija je zapovjedio da se jeruzalemska vrata zatvore i da se ne otvaraju dok Šabat ne prođe (Neh 13,19). Šabat je počinjao s mrakom, ne idućega jutra.

Kako je bilo u Isusovo vrijeme

U Kafarnaumu Isus subotom poučava u sinagogi (Mk 1,21), a istoga dana ljudi mu donose bolesne tek navečer, kad je sunce zašlo, i cijeli se grad skuplja pred vratima (Mk 1,32-33). Šabat je završio sa zalaskom sunca.

Što to znači danas

Biblijski dan počinje zalaskom sunca i traje do idućega zalaska. To vrijedi za svaki dan, ne samo za Šabat i blagdane: svaki dan u tjednu počinje kad sunce zađe nad prethodnim. Kad u petak sunce zađe, počinje sedmi dan, a kad u subotu sunce zađe, sedmi dan završava i počinje prvi dan tjedna. Zalazak sunca zimi je raniji, a ljeti kasniji, pa i Šabat zimi počinje ranije nego ljeti. Tko želi znati kada Šabat počinje u njegovu mjestu, treba samo pogledati kada toga petka zalazi sunce.

I blagdani počinju večer prije: ako kalendar kaže da blagdan pada u utorak, on počinje u ponedjeljak, kad sunce zađe. Tako je sa svim blagdanima koje Tora određuje. Zato u hebrejskom kalendaru na ovom sajtu stoji da datumi počinju prethodnu večer.

Današnji građanski dan počinje u ponoć. Taj način računanja seže do rimskoga građanskog dana i s vremenom je postao svakodnevica većega dijela svijeta. Biblijski dan stariji je od toga i počinje navečer. Ne treba se oko toga sporiti. Dovoljno je znati da Pismo broji drukčije i čitati ga po njegovu računu. Kad u Tori pročitaš da blagdan pada na neki dan, znaš da je počeo večer prije.

Moj zaključak

Za mene je ovo jednostavno. Bog je tako odredio od stvaranja: najprije večer, onda jutro, i to je dan. Zato u hebrejskom kalendaru, koji je za mene Božji kalendar, dan počinje navečer. Tako računa Tora kod blagdana i čistoće, a Šabat se tako računao i u Nehemijino i u Isusovo vrijeme. Ne vidim razloga da se Božji dan broji drukčije nego što ga je on sam izbrojio. Zato na ovom sajtu dan, Šabat i blagdane računam od zalaska sunca.